Упознајмо Шумадију

Ученици средње школе „22. октобар“ су се у раним јутарњим часовима, 09. новембра, упутили у обилазак Шумадије. Кренувши из Жабља, у 8 часова, поред хране и пића, средњошколци су понели и добро расположење и енергију, што се одразило на крајњи утисак свих ученика, али и задовољних професора.

Пут од места поласка до првог одредишта, манастира Тресије, је трајао свега 2 сата. Кажем свега, јер уопште није био напоран, колико је могао да буде. Сви су били весели и узбудјени а захваљујуци возачу вожња аутобусом је била веома удобна и брза.

Манастир Тресије, православни мушки манастир, је био прво наше стајалиште.

Манастир је основан је 1309. године у време краља Драгутина, међутим у дворишту се налази споменик посвећен деспоту Стефану Лазаревићу. Ако се питате зашто не краљу Драгутину, то је зато што је овај манастир више пута рушен и обнављан у време владавине деспота.

Налази се на планини Космај а посвећен је архангелу Михаилу и Гаврилу. Добио је име по потоку који извире поред самог манастира, а 2009. године је обележио седам векова постојања.

Потом смо отисли на велики, дрвени видиковац на врху Космаја. Нама време и није баш било идеално, али када је ведро јасно се види Авала и њен торањ, као и оближња села. Такодје на овој планини, која је висока 626 м надморске висине и прекривена бујном вегетацијом постоји 95 извора питке воде и чак 300 врста гљива.

Са планине Космај смо се упутили ка Орашцу. По изласку из аутобуса смо одмах наишли на споменик на ком је Карађорђе и на спомен – школу код које се, изнад улазних врата, налази мермерна плоча на којој је уклесан текст где се цела Шумадија захваљује Карађорђу и осталим прецима, који су дигли Први српски устанак и тиме отпочели ослобођење и уједињење.

На овој локацији смо такодје обишли и Народни музеј у ком се могу видети експонати из Србије у периоду од 1804. до 1813. године. Наравно, имали смо водича који нам је причао шта се, када и како десило у том периоду у Србији, а након тога нас је одвео до Марићевића јаруге, где се налази спомен чесма.

Марићевића јаруга је место где је склопљен договор о избијању Првог српског устанка и одабиру Карађордја као њеног вође.

Када је водич све испричао, попели смо се до етно села „Карађордјев вајат“ са ког се пружа прелеп поглед. Ту смо имали сат времена слободно, где је већина ручала у ресторану који је баш у сеоском и планинском стилу.

После дуже паузе смо, с обновљеном снагом, отишли у разгледање Рисовачке пећине која се налази у Аранђеловцу. Ова пећина је била станиште човека из Леденог доба и једно је од најпознатијих налазишта палеолита у Европи. Могли смо да видимо фигуре људи (које представљају породицу рисовачког ловца), као и пећинског медведа и лава.

Када смо обишли и ову знаменитост Шумадије, остале су нам још две дестинације које смо испланирали да обидјемо, а то су Гарашко језеро и Буковичка бања.

Гарашко језеро је вештачко а налази се у срцу Шумадије. Настало је изградњом бране на Букуљској реци. Највећа дубина је преко 20м а обала је са једне стране приступачна, док је са друге веома стрма.

И за крај, посетили смо Буковичку бању у Арандјеловцу, где смо такодје имали сат и по времена слободно. Ова бања је смештена у  самом подножју планине Букуље у којој се такодје налази и Специјална болница за рехабилитацију. Поред бројних мермерних скулптура, у парку се налази и павиљон књаза Милоша с неколико извора минералне воде.

Да ли нам је било лепо? По мом мишљењу је било одлично. Узевши у обзир да смо у новембру наумили да разгледамо природу и знаменитости, дан је био прелеп и сви смо се лепо провели и научили, надам се, нешто ново.

Јелена Милошевић III3
Излет осмислио и организовао: Павле Стојковић
Вођа пута: Мирослав Кантарџић